КЦ Блог


08.10.2020

Желим да нам књижевност покаже шта је све могуће, а не да нас ограничи

Разговор са ауторком новог романа за младе "Порука у боци"

Марија Пар је једна од најпознатијих савремених норвешких писаца за децу. Њен дебитантски роман "Срце од вафла" преведен је на тридесет језика и освојио је мноштво награда. Јунаке ове књиге срећемо и у њеном најновијем роману "Порука у боци".

У издању "Креативног центра" прошле године објављена је и њена књига "Девојчица из светлуцаве долине", а на преводу тог романа радила је група студената и апсолвената норвешког језика Филолошког факултета у Београду у оквиру своје преводилачке радионице. Недавно објављивање књиге "Порука у боци" било је повод за разговор са овом ауторком о њеним књигама, јунацима о којима је писала, као и о важности хумора у књигама за децу.

Књига "Срце од вафла", у којој смо упознали Лену и Трилеа, главне јунаке романа "Порука у боци", доживела је велики успех и преведена је у скоро 30 земаља. Како сте одлучили да се у новој књизи вратите у свет ових јунака?

Била сам решена да се не вратим старим јунацима. Док сам се мучила радећи на другом пројекту, почела је да се снима серија по роману Срце од вафла. Глумци који су играли Трилеа и Лену толико су се забављали да су ме замолили да напишем наставак како би могли да наставе снимање. Наравно да сам одбила, али када је серија завршена, написала сам једно поглавље њима на поклон. Тада сам схватила колико сам и сама уживала да пишем о Трилеу и Лени. Читајући књиге Туве Јансон, схватила сам да могу да напишем потпуно нову књигу, али да припада том истом свету.

Књигу "Срце од вафла" написали сте јако млади, са 15 година. По чему се писање ове књиге разликовало од писања те прве?

Да, почела сам да је пишем са 15 година, али сам је завршила тек са 25. Рад на другој књизи се потпуно разликовао и због тога сматрам Поруку у боци независном књигом.

Пишете о пријатељству, породици и свим згодама и незгодама одрастања на острву Лом Триле, колико су ваше књиге проткане вашим одрастањем?

Све је измишљено, осим што Лом Триле веома подсећа на место у ком сам одрасла и у којем сада поново живим. Окружење, начин на који се ликови опходе једни према другима и њихови односи подсећају ме на детињство. А измишљање је део забаве.

Колико је хумор важан у књигама за децу?

Претпостављам да то зависи од тога кога питате. Као што се одрасли међусобно разликују, тако се разликују и деца. За мене лично, хумор је одувек био веома важан.

Школовали сте се за наставника, колико то искуство утиче на ваше писање?

Надам се не превише. За мене су то две потпуно различите ствари. Студирала сам језик и књижевност и мислим да сам ту највише научила.

Ваше јунакиње Лена ("Срце од вафла") и Тоње ("Девојчица из светлуцаве долине") веселе су, несташне, па и помало својеглаве. Одакле инспирација за баш овакве женске ликове?

Што се Лене тиче, она је просто израсла у такав лик. Нема неког посебног објашњења. Са Тоње је било другачије. Норвешка дечја књижевност у ранијим годинама није могла да се похвали великим бројем женских протагониста (што више није случај). Одрастала сам окружена јаким женама које су се бориле за равноправност и због којих је моја генерација имала много користи. Мени је стало до тих ствари. Желим да нам књижевност покаже шта је све могуће, а не да нас ограничи.

Ко су били ваши списатељски узори и које су ваше омиљене књиге из детињства?

Астрид Линдгрен је одувек била моја омиљена списатељица. "Роње, разбојничка кћи" је моја омиљена књига.

На чему следећем радите, да ли нас очекује још нека књига о Лени и Трилеу?

Мислим да неће бити више књига о Трилеу и Лени. Увек ми је тешко да причам о ономе на чему радим, али пишем нешто ново.

 

banka intesa